[...] „Imam jedan predlog”. Nagnulo se ka meni kao moja drugarica Ejpril kada želi da ispriča neku tajnu, mada njene tajne i nisu neke. Niti su zapravo tajne. „Ako nikom ne kažeš da sam ovde, mogu ti popraviti vid.”
„Ma zezaš!”
Trepnulo je par puta. „To je ono što pokušavam da postignem.”
„Hoću da kažem da ne možeš to da uradiš!”
„Što da ne?”
„Pa, nikome dosad nije pošlo za rukom da mi popravi vid, osim pomoću naočara.”
„Ja imam izvesne sposobnosti. Videćeš, pod uslovom…”
„…da ne kažem nikome za tebe?”
„To je suština stvari, to je ono ključno.”
„Kako da znam da me nećeš oslepeti? Možda si kao jedan od onih telemarketara koji obećavaju svašta, a zapravo je sve to daleko od istine.”
Opet je počelo da kruži rukama kao Karate Kid. „Ne bih to uradio biću koje mi ničim nije naudilo.”
„Znači, ako te povredim, mogao bi da me oslepiš?”
„To je poverljiva informacija.”
„A ako mi popraviš vid i ne kažem nikome za tebe, otići ćeš s naših polja?”
„To je suština stvari!” [...]

[…] „Imam jedan predlog.“ Naglo se napred, kao moja drugarica Ejpril kada hoće da poveri tajnu, mada joj i nisu neke tajne. Niti su prave tajne. „Ako nikome ne kažeš da sam tu, mogu ti srediti oči.“
„Ma, daj!“
Trepnuh par puta. „To i pokušavam.“
„Mislim, ne možeš!“
„A što da ne?“
„Pa, niko drugi nije bio u stanju da mi sredi oči, sem cvidžama.“
„Ja posedujem izvesne sposobnosti. Videćeš, pod uslovom da…“
“…Da nikome ne kažem za tebe?“
„U tome i jeste suština, u tome i jeste poenta.“
„Otkud znam da me nećeš oslepiti? Možda si kao oni po reklamama što obećavaju, a skroz lažu.“
Opet je kružilo rukama. „Ne bih učinilo tako nešto stvorenju koje se nije ogrešilo o mene.“
„Znači, da sam se ogrešila o tebe, moglo bi me oslepiti?“
„To je poverljivo.“
„A, ako mi središ oči i ja nikome ne kažem za tebe, napustićeš naša polja?“
„U tome i jeste suština!“ […]

[...] „Imam predlog.“ Nagnulo se napred poput moje drugarice Ejpril kad želi da nam saopšti neku tajnu, iako njene tajne i nisu nešto. Zapravo nisu ni tajne. „Ako nikome ne kažeš da sam ovde, mogu da popravim tvoje oči.“
„Ma ajde beži!“
Trepnulo je par puta. „To i pokušavam.“
„Htela sam reći da ne možeš to da uradiš!“
„Zašto da ne?“
„Pa, niko nije uspeo da mi popravi oči, osim sa naočarama.“
„Imam određene sposobnosti. Videćeš, ako…“
„Ne kažem nikome za tebe?“
„To je to, to je poenta.“
„A kako mogu biti sigurna da me nećeš oslepeti? Možda si poput onih prodavaca preko telefona koji obećavaju a lažu kad zinu.“
Počelo da odmahuje rukama. „Ne bih uradilo tako nešto stvorenju koje mi nije naudilo.“
„Što znači da, ako ti naudim možeš da me oslepiš?“
„O tome ćemo ako bude potrebe.“
„A ako mi popraviš oči, a ja nikom ne kažem za tebe, ti ćeš napustiti naša polja?“
„To je poenta!“ [...

[...] "Imam predlog." Nagnulo se napred, kao moja drugarica Ejpril kada želi da oda neku tajnu, iako su joj tajne nikakve. Nisu čak ni tajne. " Ako ne kažeš nikome da sam ovde, mogu da ti sredim oči."
" Ma, beži tamo!"
Trepnulo je par puta. " Upravo to i pokušavam."
" Hoću da kažem, nema šanse da možeš to!"
" Zašto ne?"
" Pa, zato što niko nije uspeo da mi sredi oči, osim naočarima."
" Ja posedujem određene sposobnosti. Videćeš, ukoliko..."
" ... ne kažem nikome za tebe?"
" To je suština, u tome je poenta."
" Kako da znam da me nećeš oslepeti? Možda si kao oni prodavci, mnogo obećanja, a sve same laži."
Počelo je ponovo po starom. " Nikada tako nešto ne bih učinio stvorenju koje mi ništa nije naudilo."
" Hoćeš da kažeš, ako bih ti naudio, mogao bi da me oslepiš?"
"Dovoljno sam rekao."
" A ako mi središ oči, i ne kažem nikom za tebe, otići ćeš odavde?"
" To je suština!" [...]

[...] „Imam predlog.“ Nagnuo se ka meni kao moja prijateljica Ejpril kada hoće da mi ispriča neku tajnu, iako joj tajne i nisu neke. Zapravo to nisu stvarno tajne. „Ako nikome ne kažeš da sam ovde, mogu da ti popravim vid.“
„Idi bre!“
Stvorenje je trepnulo nekoliko puta. „Upravo to i pokušavam.“
„Htela sam da kažem, nema šanse da to možeš uraditi!“
„Zašto da ne?“
„Pa, niko do sada nije uspeo da mi popravi vid, osim uz pomoć naočara.“
„Imam određene sposobnosti. Videćeš, pod uslovom...“
„...da nikome ne kažem za tebe?“
„To je poenta, u tom grmu leži zec.“
„Kako mogu da znam da me nećeš oslepeti? Možda si jedan od onih promotera sa televizije koji daju obećanja i bezočno lažu.“
Stvorenje je opet počelo da pravi kružne pokrete rukama kao da nešto voskira. „Ne bih uradio tako nešto stvorenju koje mi nikako nije naudilo.“
„Što znači da bi me oslepeo ako bih ti naudila?“
„Takav odgovor dajem samo kada postoji potreba da znaš.“
„A ako mi popraviš vid i ja nikome ne kažem za tebe, hoćeš li onda otići sa naših polja.“
„U tome je poenta!“[...]

[…] “Imam jedan predlog.” Gusenica se nagnula ka meni, kao što moja drugarica April to radi kada želi da mi poveri tajnu, iako nijedna od njih nikad ne bude dobra. Ili čak ne bude ni prava tajna. “Ako nikome ne kažeš da sam ovde, mogu da ti popravim vid”.
“Ma idi bre!”
Trepnula je par puta. “Upravo to i pokušavam da uradim.”
“Htedoh da kažem: ti to ne možeš.”
“Zašto da ne?”
“Zato što niko nije uspeo da mi popravi dioptriju, osim uz pomoć naočara.”
“Ja posedujem određene sposobnosti. Videćeš, ukoliko…”
“…Nikome ne kažem za tebe?”
“U tome je suština. To je srž.”
“Kako mogu da znam da me nećeš oslepeti? Ti bi mogla biti poput onih dosadnih teleprodavaca koji svašta obećavaju, a u stvari samo lažu.”
Ponovo je počela da pravi one naizmenične kružne pokrete rukama, kao pri voskiranju automobila. “Nikada takvu stvar ne bih učinila stvorenju koje mi nije nanelo nikakvo zlo.”
“Dakle, ako bih ti naudila, mogla bi me oslepeti?”
“To valja znati.”
“A ukoliko mi poboljšaš vid, i ja nikome ne kažem za tvoju pojavu, napustićeš našu njivu?”
“U tome i jeste suština!” […]

[…] “Imam ja jedan predlog,” reče Ono i nagnu se ka meni isto onako kao moja drugarica Ejpril kad hoće da mi kaže neku tajnu, iako njene tajne baš i nisu neke sočne. A nisu baš ni tajne. “Ako ne kažeš nikom da sam ovde, mogu ti popraviti oči.”
“Idi begaj!”
Ono zatrepta par puta i reče: “pa to i pokušavam.”
“Hoću da kažem, to je nemoguće.”
“A zašto?”
“Pa niko drugi nije bio u stanju da mi ‘popravi’ oči, osim da mi daju naočare.”
“Ja imam odredjene… moći. Videćeš. Ako…”
“…ne kažem nikom o tebi?”
“To je suština svega, to je srce stvari.”
“A kako ja da znam da me nećeš oslepeti? Možda si i ti kao oni TV prodavci što sve obećavaju pa lažu k’o psi.”
Na to Ono poče da opet pravi krugove u vazduhu rukama. “Ne bih ja tako nešto živom biću koje me nije povredilo.”
“Znači ako te povredim, možeš da me oslepiš?”
“To je poverljiva informacija.”
“A ako mi popraviš oči, i ja nikom ne kažem ništa o tebi, napustićeš naše njive?
“To je to u suštini.” […]

[...] „Imam jedan predlog.” Nagnula se ka meni baš kao moja drugarica Ejpril kada želi da podeli neku svoju tajnu, iako njene tajne nisu baš neke. Zapravo, nisu čak ni tajne. „Ako nikome ne kažeš da sam ovde, mogu da popravim tvoje oči."
„'Ajde, ne pričaj!"
Trepnula je nekoliko puta. „To upravo pokušavam da uradim.”
„Hoću da kažem da ne možeš to da uradiš!”
„Zašto?”
„Pa, niko do sada nije uspeo da popravi moj vid, ako izuzzmemo naočari."
„Ja imam određene moći. Uverićeš se, pod uslovom…”
„…da nikome ne kažem za tebe?”
„Upravo tako, to je suština.”
„Kako da znam da me nećeš oslepeti? Možda si kao oni trgovci koji zovu telefonom i obećavaju koješta, a zapravo sve lažu.”
Ponovo je počela da mlatara rukama. „Ne bih tako nešto uradila stvorenju koje mi nije ništa nažao učinilo.”
„Što znači da bi mogla da me oslepiš ukoliko ti učinim nešto nažao?”
„To je poverljiva informacija.”
„I ako popraviš moj vid, a ja nikome ne kažem za tebe, napustićeš naše njive?”
„Tako je!”

„Imam predlog.“ Nagnulo se napred kao moja prijateljica Ejpril kada želi da kaže tajnu, iako nijedna od njenih tajni ništa ne vredi. Niti je čak zaista tajna. "Ako nikome ne kažeš da sam ovde, mogu ti popraviti oči."
“Gubite se iz grada!”
Trepnulo je nekoliko puta. "To upravo pokušavam."
"Hoću da kažem da to ne možete da uradite!"
"Što da ne?"
„Pa, niko drugi nije uspeo da mi popravi oči, osim pomoću naočara.
„Ja imam određene sposobnosti. Videćeš, pod uslovom…”
„…da nikome ne pričam o vama?“
"To je suština, to je bit."
„Kako da znam da me nećete oslepiti? Možda ste kao neki od onih telemarketera koji obećavaju, ali samo lažu."
Počelo je da priča, i priča. „Ne bih učinio tako nešto nekome ko mi nije naudio.
„Znači da kad bih vam naudio, mogli bi da me oslepite?“
"To je samo za onog ko mora da zna."
„A ako mi popravite oči, a ja nikome ne kažem za vas, napustićete naša polja?“
"To je suština!"

"Imam predlog." Rekavši to, sagne se napred kao moja drugarica April kada želi da podeli tajnu, iako njene tajne nisu ništa posebno. Čak nisu ni zapravo tajne. "Ako ne kažeš nikome da sam ovde, mogu da ti popravim vid."
"Da li si normalno?"
Na to ono je nekoliko puta trepnulo. "To je ono što pokušavam."
"Šta želim da kažem jeste da ne možeš to da uradiš!"
"Zašto ne?"
"Pa, niko drugi nije mogao da mi popravi vid, osim naočara."
"Imam određene sposobnosti. Videćeš, pod uslovom..."
"…da ne kažem nikome za tebe?"
"To je suština, to je srž."
"Kako da znam da me nećeš oslepiti? Možeš biti kao oni telemarketeri koji puno obećavaju, ali u stvari lažu."
Počelo je ponovo da maše rukama gore-dole. "Ne bih učinio takvu stvar nekom ko mi nije naudio."
"Znači, ako ti naudim, možeš me oslepiti?"
"To je osnovno znanje."
"A ako mi popraviš vid, i ne kažem nikome za tebe, nestaćeš odavde?"
"To jeste puenta!"

[...] "Imam predlog". Nagnulo se napred kao moja drugarica Ejpril kada želi da kaže neku tajnu, iako nijedna njena tajna nije neka dobra. Ili čak nije ni tajna. "Ako ne kažeš nikome da sam ovde, mogu da ti popravim oči."
"Ma beži bre!"
Trepnulo je par puta. "To i pokušavam da uradim."
"Ono što želim da kažem jeste da ne možeš to da uradiš!"
"Zašto da ne?"
"Pa, niko drugi nije mogao da mi popravi oči, osim uz pomoć naočara."
"Imam određene sposobnosti. Videćeš, ukoliko..."
"...Ne kažem nikome za tebe?"
"To je poenta, to je suština."
"Kako da znam da me nećeš oslepeti? Mogao da bi budeš kao jedan od onih prodavaca sa televizije, koji samo obećavaju, a skroz lažu."
Opet je počelo da mlatara rukama.”Ne bih to uradio stvorenju koje mi nije načinilo zlo.”
“Što bi značilo, da ako bih te povredila, mogao bi da me oslepiš?”
"To je neko osnovno znanje."
"A ako bi mi popravio oči, i ako ne bih nikome rekla za tebe, napustio bi ova polja?"
"To je poenta!" [...]

[...] “Imam predlog.” To se nagnulo prema meni, kao moja prijateljica April kada želi da mi ispriča neku tajnu, iako njene tajne ne vrede ničemu. “Ako ne kažeš nikome da sam tu, mogu ti popraviti vid.”
"Ma beži, bre!”
Trepnulo je par puta. “To i planiram da uradim.”
“Hteo sam da kažem da smatram da ti to ne možeš da uradiš!”
“Zašto?”
“Pa, niko drugi, osim mojih naočara, nije uspeo da mi popravi vid”
“Ja imam određene sposobnosti. Videćeš ako...”
“…ne kažem nikome za tebe?”
“To je suština, u tome je caka.”
“Kako da znam da me nećeš oslepeti? Možda si kao oni prodavci sa telešopa koji obećavaju svašta ali lažu čim zinu”
To je počelo da se povećava postepeno, pa ponovo smanjuje. “Ne bih to nikada uradio stvorenju koje mi nije učinilo zlo.”
“Što znači ako ti učinim neko zlo, možeš da me oslepiš?”
“To je čisto formalno.”
“Znači, ako mi popraviš vid i ja ne kažem nikome za tebe, ti ćeš napustiti naša polja?”
“To je suština!” [...]

Cyrillic
[...] „Имам предлог.“ Нагну се као моја другарица Ејприл кад би да ода неку тајну, иако ниједна од њих није низашта. Није чак ни права тајна. "Ако ником не одаш да сам овде, учинићу да прогледаш."
“Ма шта ми рече!”
Само затрепта. "Бар намеравам."
"Није ваљда!"
"Што да не?"
„Па, нико ми још није поправио вид, сем наочара.
„Владам неким вештинама. Видећеш,ако…”
„…Ако те ником не поменем?“
"У томе је штос, то је кључно."
„Како да знам да ме нећеш ослепети? Можда си од оних телемаркетера који су пуни лажних обећања."
Опет се размаха. „Не чиним to онима који ми нису наудили.“
„Значи, ослепећеш ме ако ти учиним нажао?“
"Ако већ мораш да знаш."
„А ако ми поправиш вид, и ником не кажем за тебе, одлазиш с наших поља?“
"То је то!" [...]


In Latin
[...] „Imam predlog.“ Nagnu se kao moja drugarica Ejpril kad bi da oda neku tajnu, iako nijedna od njih nije nizašta. Није čak ni prava tajna. "Ako nikom ne odaš da sam ovde, učiniću da progledaš."
“Ma šta mi reče!”
Samo zatrepta. "Bar nameravam."
"Nije valjda!"
"Što da ne?"
„Pa, niko mi još nije popravio vid, sem naočara.
„Vladam nekim veštinama. Videćeš,ako…”
„…Ako te nikom ne pomenem?“
"U tome je štos, to je ključno."
„Kako da znam da me nećeš oslepeti? Možda si od onih telemarketera koji su puni lažnih obećanja."
Opet se razmaha. „Ne činim to stvorenjima koja mi nisu naudila.“
„Znači, oslepećeš me ako ti učinim nažao?“
"Ako već moraš da znaš."
„A ako mi popraviš vid, i nikom ne kažem za tebe, odlaziš s naših polja?“
"To je to!" [...]

[...] “Imam predlog”. Nagnuo se napred kao što moja prijateljica Ejpril radi kada želi da otkrije neku tajnu, iako njene tajne nisu od koristi. Niti su stvarno tajne. „Ako nikom ne kažeš da sam ovde, mogu da popravim tvoje oči“.
„Ma, beži, bre!“
Trepnulo je par puta. „To i pokušavam da uradim“.
„Hoću da kažem da ti to ne možeš da uradiš!“
„Što da ne?“
„Pa, niko drugi nije mogao da mi popravi oči, osim uz pomoć naočara.“
„Ja posedujem određene sposobnosti. Videćeš, ali pod uslovom…“
„…da ne kažem nikom za tebe?“
„U suštini da, u tome je caka.“
„Kako da znam da me nećeš oslepeti? Mogao bi da budeš poput onih telemarketera koji daju obećanja, ali samo lažu.“
Ponovo sam počeo polako da objašnjavam. „Ne bih uradio tako nešto jednom biću koje mi nije učinilo ništa nažao.“
„Znači, ako bih te povredila, mogao bi da me oslepiš?“
„To ćeš saznati samo ako dođemo do takve situacije.“
„A ako mi popraviš oči, a ja ne kažem nikome za tebe, otići ćeš sa naših polja?“
„Upravo tako!“ [...]