„Imam predlog.“ Nagnulo se napred kao moja prijateljica Ejpril kada želi da kaže tajnu, iako nijedna od njenih tajni ništa ne vredi. Niti je čak zaista tajna. "Ako nikome ne kažeš da sam ovde, mogu ti popraviti oči."
“Gubite se iz grada!”
Trepnulo je nekoliko puta. "To upravo pokušavam."
"Hoću da kažem da to ne možete da uradite!"
"Što da ne?"
„Pa, niko drugi nije uspeo da mi popravi oči, osim pomoću naočara.
„Ja imam određene sposobnosti. Videćeš, pod uslovom…”
„…da nikome ne pričam o vama?“
"To je suština, to je bit."
„Kako da znam da me nećete oslepiti? Možda ste kao neki od onih telemarketera koji obećavaju, ali samo lažu."
Počelo je da priča, i priča. „Ne bih učinio tako nešto nekome ko mi nije naudio.
„Znači da kad bih vam naudio, mogli bi da me oslepite?“
"To je samo za onog ko mora da zna."
„A ako mi popravite oči, a ja nikome ne kažem za vas, napustićete naša polja?“
"To je suština!"