[...] „Imam predlog.“ Nagnulo se napred poput moje drugarice Ejpril kad želi da nam saopšti neku tajnu, iako njene tajne i nisu nešto. Zapravo nisu ni tajne. „Ako nikome ne kažeš da sam ovde, mogu da popravim tvoje oči.“
„Ma ajde beži!“
Trepnulo je par puta. „To i pokušavam.“
„Htela sam reći da ne možeš to da uradiš!“
„Zašto da ne?“
„Pa, niko nije uspeo da mi popravi oči, osim sa naočarama.“
„Imam određene sposobnosti. Videćeš, ako…“
„Ne kažem nikome za tebe?“
„To je to, to je poenta.“
„A kako mogu biti sigurna da me nećeš oslepeti? Možda si poput onih prodavaca preko telefona koji obećavaju a lažu kad zinu.“
Počelo da odmahuje rukama. „Ne bih uradilo tako nešto stvorenju koje mi nije naudilo.“
„Što znači da, ako ti naudim možeš da me oslepiš?“
„O tome ćemo ako bude potrebe.“
„A ako mi popraviš oči, a ja nikom ne kažem za tebe, ti ćeš napustiti naša polja?“
„To je poenta!“ [...